Национални празник Русина у Србији, 17. јануар
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов честитао је председнику Националног савета русинске националне мањине Јоакиму Рацу и свим припадницима русинске националне заједнице 17. јануар – Национални празник Русина у Србији.
Национални празник Русина установљен је поводом 17. јануара 1751. године, када је Франц Јозеф де Редл, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта у Сомбору, потписао први званични документ − Уговор о насељавању 200 русинских гркокатоличких породица у тадашњу пустару Велики Крстур. Био је то званични почетак насељавања данашњег Руског Крстура, најстаријег, највећег и најпознатијег насеља Русина у Србији. Тај дан је већ више деценија прихваћен као дан званичног досељавања Русина на ове просторе. Овогодишња прослава Дана Русина у Републици Србији, како је објавио Завод за културу војвођанских Русина, планирана је за 18. јануар у Сремској Митровици.
Иако малобројна заједница, Русини су били и остали важна и драгоцена коцкица у богатом мултиетничком мозаику Војводине и Србије. Према попису становништва из 2022. године ова заједница броји 11.483 грађана, који живе већином у АП Војводина и то у градовима Кула, Врбас, Жабаљ, Шид и Нови Сад, као и још неколико мањих места у Срему и Бачкој.
Током историје дуге више од 270 година на подручју Србије, оснивали су и развијали своје образовне и друге институције од значаја за очување и развој националног идентитета, тако да су до данас сачували своје име, језик и богато културно наслеђе.
Међу истакнутијим културним ствараоцима Русинима истичу се Володомир Хнаћука, који је сакупио и објавио усмену русинску књижевност крајем 19. века, Гаврило Костељник који је стандардизовао русински језик и Михајло Ковач, кључна особа за одржавање континуитета русинске књижевности. Од интелектуалаца треба споменути песника и филолога, академика Јулијана Тамаша, који је русински идентитет утемељио у светској књижевности, те браћу, публицисту Михала Рамача и научника Јанка Рамача, који су превели Свето писмо на русински језик.
Чувајући своје националне вредности, уз усвајање других цивилизацијских достигнућа, Русини у Србији су данас национална заједница која има развијену мањинску националну инфраструктуру у подручју образовања, информисања, културе и службене употребе русинског језика и писма, о чему брине Национални савет русинске националне мањине.
У Републици Србији делује више организација и институција која доприносе очувању националног идентитета и афирмацији културе русинске националне мањине. Нека од њих су Завод за културу војвођанских Русина са седиштем у Новом Саду, Новинско-издавачка установа „Руске слово“ из Новог Сада, Матица русинска из Руског Крстура, Друштво за русински језик, књижевност и културу из Новог Сада, затим Русинско културно уметничко друштво „Др Габријел Костељник“ из Куле, Русинска лига са седиштем у Новом Саду, итд. Неке од најзначајнијих културних манифестација Русина су међународни Фестивал русинске културе „Црвена ружа“ у Руском Крстуру, затим Драмски меморијал Петра Ризнича Ђађе, као и културне манифестације „Костељникова јесен“ које се одржавају у местима где живе Русини.
Припадници русинске националне мањине имају могућност школовања на свом језику на свим нивоима образовања. Настава на русинском језику у оквиру високог образовања изводи се на Филозофском факултету у Новом Саду на Одсеку за русинистику. Информисање на русинском језику остварује се посредством штампаних и електронских медија. Радио и ТВ програм на русинском језику емитује се на Радио-телевизији Војводине, као и на појединим локалним радио станицама у Шиду, Кули, Бачу, Бачкој Тополи и Новом Саду.
Статутом АП Војводине утврђено је да је русински језик и писмо један од пет језика националних мањина који је у службеној употреби у раду органа АП Војводине. Русински језик је у службеној употреби у шест јединица локалне самоуправе на територији АП Војводине (Бачка Топола, Врбас, Жабаљ, Кула, Нови Сад и Шид), као и у насељеном месту Стара Бингула у општини Сремска Митровица.
Власти у Републици Србији, Аутономној покрајини Војводини те јединицама локалне самоуправе и даље ће посвећено радити на обезбеђивању свих потребних предуслова – од примене закона, преко материјално-финансијских средстава, до мањинских сензитивних политика – како би Русини у Републици Србији успешно наставили да развијају своје националне институције и перспективу припадника своје заједнице.
