Друштвени дијалог „Како до родно осетљивог језика?“, Нови Сад
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Универзитетом у Новом Саду и уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена и Делегацијом Европске уније у Србији, одржао је данас у Новом Саду трећи и завршни друштвени дијалог на тему „Како до родно осетљивог језика?“
У сусрет почетку законом прописане обавезе употребе родно осетљивог језика у јуну 2024. године, Министарство је до сада организовало два друштвена дијалога на ову тему, у Београду 27. марта и у Новом Пазару 24. маја 2023. године.
У уводном делу министар Томислав Жигманов је нагласио да је, кроз одржавање друштвених дијалога, тема о родно сензитивном језику у протеклих неколико месеци прилично актуелизована у јавности.
„Намера Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог приликом организовања скупова и друштвених дијалога била је да питање примене родно сензитивног језика учини доступним свим заинтересованим странама на читавој територији Републике Србије. Такође, посетама градовима и општинама, које смо реализовали широм земље, желели смо да упознамо представнике локалне самоуправе са одредбама Закона о родној равноправности које се тичу родно осетљивог језика, али и да саслушамо различита становишта представника заједнице и удружења цивилног сектора и разговарамо о свим недоумицама које су се појавиле у стручној и широј јавности“, рекао је министар Жигманов и додао да је Министарство пажљиво бележило све аргументе и различите ставове изнете током друштвених дијалога.
Министар Жигманов је нагласио да не можемо негирати чињеницу да језик представља “живу материју” и да је као такав подложан променама, као и усклађивању са друштвеним тенденцијама, у којем се користи као средство комуникације и размене мишљења. Отуда расправа о језику не може бити само лингвистичко поље деловања, јер се у њему преламају и питања која се односе на родне стереотипе или дискриминацију на основу пола, којима се баве друге гране науке.
„Више пута смо на дијалозима помињали занимања одомаћена само у женском роду, по правилу она на нижој друштвеној лествици, а која се ређе примењују за занимања на вишој друштвеној лествици, до сада предвиђена искључиво за мушкарце. Све су то питања која захтевају мултидисциплинарни приступ у развијању родне равноправности и смањивању родне дискриманације, укључујући и већу видљивост жена у јавности. Користим прилику да још једном јасно и недвосмислено поручим да се закони морају спроводити, што укључује и закон који уводи „родно осетљиви језик“, уколико желимо бити део демократског света и нашој тежњи да поштујемо људска права и јачамо владавину права“, рекао је министар.
Поздравну реч имао је проф. др Дејан Мадић, ректор Универзитета у Новом Саду и председник Одбора за родну равноправностУниверзитета, са којим се министар Жигманов састао уочи дијалога и захвалио на гостопримству и прилици да се друштвени дијалог на ову важну тему одржи у здању Универзитета у Новом Саду.
У уводном делу говорили су и др Миливој Алановић, продекан Филозофског факултета у Новом Саду за послове акредитације, самовредновања и праћења квалитета рада факултета, проф. др Виктор Савић из Матице српске, Кристина Караић, заменица председника Скупштине Града Новог Сада, доц. др Драгана Ћорић, покрајински заштитник грађана-омбудсман и Александра Милетић из Канцеларије Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (УН WОМЕН).
У делу под насловом „Струка има реч“ говорили су проф. др Светлана Томић, редовна професорка Факултета за стране језике Алфа БК Универзитета, проф. др Маријана Пајванчић, редовна професорка Правног факултета, др Марина Спасојевић, члан Савета за српски језик, проф. др Исидора Бјелаковић, шеф Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.
Днашњем друштвеном дијалогу присуствовала је Гордана Чомић, бивша народна посланица и претходна министарка за људска и мањиснка права и друштвени дијалог, Наташа Тасић Кнежевић, народна посланица, проф. емер Свенка Савић, затим Велибор Џомић, протојереј-ставрофор СПЦ, представници Регулаторног тела за електронске медије и бројни представници академскезаједнице.
Родно осетљив језик представља језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у циљу остваривања равноправности у оквиру језика који користе у личном и професионалном животу.
Поред министра Жигманова, у име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог присутни су били и државни секретар др Иван Бошњак и помоћници министра Александар Радосављевић и Нина Митић.
