Društveni dijalog „Kako do rodno osetljivog jezika?“, Novi Sad
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Delegacijom Evropske unije u Srbiji, održao je danas u Novom Sadu treći i završni društveni dijalog na temu „Kako do rodno osetljivog jezika?“
U susret početku zakonom propisane obaveze upotrebe rodno osetljivog jezika u junu 2024. godine, Ministarstvo je do sada organizovalo dva društvena dijaloga na ovu temu, u Beogradu 27. marta i u Novom Pazaru 24. maja 2023. godine.
U uvodnom delu ministar Tomislav Žigmanov je naglasio da je, kroz održavanje društvenih dijaloga, tema o rodno senzitivnom jeziku u proteklih nekoliko meseci prilično aktuelizovana u javnosti.
„Namera Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prilikom organizovanja skupova i društvenih dijaloga bila je da pitanje primene rodno senzitivnog jezika učini dostupnim svim zainteresovanim stranama na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Takođe, posetama gradovima i opštinama, koje smo realizovali širom zemlje, želeli smo da upoznamo predstavnike lokalne samouprave sa odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se tiču rodno osetljivog jezika, ali i da saslušamo različita stanovišta predstavnika zajednice i udruženja civilnog sektora i razgovaramo o svim nedoumicama koje su se pojavile u stručnoj i široj javnosti“, rekao je ministar Žigmanov i dodao da je Ministarstvo pažljivo beležilo sve argumente i različite stavove iznete tokom društvenih dijaloga.
Ministar Žigmanov je naglasio da ne možemo negirati činjenicu da jezik predstavlja “živu materiju” i da je kao takav podložan promenama, kao i usklađivanju sa društvenim tendencijama, u kojem se koristi kao sredstvo komunikacije i razmene mišljenja. Otuda rasprava o jeziku ne može biti samo lingvističko polje delovanja, jer se u njemu prelamaju i pitanja koja se odnose na rodne stereotipe ili diskriminaciju na osnovu pola, kojima se bave druge grane nauke.
„Više puta smo na dijalozima pominjali zanimanja odomaćena samo u ženskom rodu, po pravilu ona na nižoj društvenoj lestvici, a koja se ređe primenjuju za zanimanja na višoj društvenoj lestvici, do sada predviđena isključivo za muškarce. Sve su to pitanja koja zahtevaju multidisciplinarni pristup u razvijanju rodne ravnopravnosti i smanjivanju rodne diskrimanacije, uključujući i veću vidljivost žena u javnosti. Koristim priliku da još jednom jasno i nedvosmisleno poručim da se zakoni moraju sprovoditi, što uključuje i zakon koji uvodi „rodno osetljivi jezik“, ukoliko želimo biti deo demokratskog sveta i našoj težnji da poštujemo ljudska prava i jačamo vladavinu prava“, rekao je ministar.
Pozdravnu reč imao je prof. dr Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu i predsednik Odbora za rodnu ravnopravnostUniverziteta, sa kojim se ministar Žigmanov sastao uoči dijaloga i zahvalio na gostoprimstvu i prilici da se društveni dijalog na ovu važnu temu održi u zdanju Univerziteta u Novom Sadu.
U uvodnom delu govorili su i dr Milivoj Alanović, prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu za poslove akreditacije, samovrednovanja i praćenja kvaliteta rada fakulteta, prof. dr Viktor Savić iz Matice srpske, Kristina Karaić, zamenica predsednika Skupštine Grada Novog Sada, doc. dr Dragana Ćorić, pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman i Aleksandra Miletić iz Kancelarije Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN WOMEN).
U delu pod naslovom „Struka ima reč“ govorili su prof. dr Svetlana Tomić, redovna profesorka Fakulteta za strane jezike Alfa BK Univerziteta, prof. dr Marijana Pajvančić, redovna profesorka Pravnog fakulteta, dr Marina Spasojević, član Saveta za srpski jezik, prof. dr Isidora Bjelaković, šef Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Dnašnjem društvenom dijalogu prisustvovala je Gordana Čomić, bivša narodna poslanica i prethodna ministarka za ljudska i manjisnka prava i društveni dijalog, Nataša Tasić Knežević, narodna poslanica, prof. emer Svenka Savić, zatim Velibor Džomić, protojerej-stavrofor SPC, predstavnici Regulatornog tela za elektronske medije i brojni predstavnici akademskezajednice.
Rodno osetljiv jezik predstavlja jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u cilju ostvarivanja ravnopravnosti u okviru jezika koji koriste u ličnom i profesionalnom životu.
Pored ministra Žigmanova, u ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog prisutni su bili i državni sekretar dr Ivan Bošnjak i pomoćnici ministra Aleksandar Radosavljević i Nina Mitić.
