Одржана конститутивна седница Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Томислав Жигманов председавао је 18. децембра 2024. године конститутивном седницом Савета за праћење примене препорука Уједињених нација за људска права.
На првој седници у овом саставу, која је уједно и 22. седница по реду, обележена је десетогодишњица рада од оснивања Савета 2014. године, представљене су информације од значаја за рад Савета у области извештавања према механизмима Уједињених нација за људска права, као и План рада овог радног тела Владе Републике Србије за наредни период. Следећа седница заказана је за трећу недељу у јануару 2025. године.
Имајући у виду да је новом Одлуком о образовању Савета сазив проширен на 22 стална члана, председавајући, министар Жигманов се у уводном делу посебно захвалио новим члановима Савета – представницима Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Подсетио је да независна тела за заштиту људских права, такође, остварују сарадњу са механизмима УН, да се значајан број препорука које је Република Србија добила од уговорних тела и Савета за људска права УН-а односи на њихов положај и рад, те да ће нам нарочито њихова пракса и стручна експертиза бити од великог значаја за будући рад Савета.
Током представљања рада Савета, министар Жигманов је истакао да Република Србија редовно извршава своје обавеза које се односе на извештавање и учествовање у интерактивном дијалогу са уговорним телима УН-а, те да је од оснивања Савета до сада достављено 20 периодичних извештаја механизмима УН-а. Нагласио је ће се рад Савета, као и до сада, заснивати на инклузивном процесу, транспарентној сарадњи са Платформом организација за сарадњу са механизмима УН за људска права, која тренутно окупља 26 организација цивилног друштва, као и да ће се интензивирати сарадње са одборима Народне скупштине, са покрајинским и локалним омбудсманима, академском заједницом, као и представницима међународних организација, које су и до сада давале велико подршку рада Савета.
Као председавајућу Савета у два последња мандата рада Владе, истакао је да од 2014. године изазови и циљеви у раду Савета остају исти: унапређење комуникације између државних органа како би боље сагледали стање и ефикасније припремили државне извештаје, побољшање сарадње између државних органа и независних институција и других релевантних актера, пре свега са организацијама цивилног друштва, као и одржавање институционалне меморије о свим питањима која су од значаја за имплементацију препорука.
Подсетио је да План за праћење примене препорука тренутно садржи 481 препоруку механизама УН за људска права који су у надлежности рада Савета, и то: 225 препорука уговорних тела УН за људска права у вези са применом Конвенције о правима детета – 41 (2017); Конвенције о правима особа са инвалидитетом – 38 (2016); Конвенције о заштити свих лица од присилних нестанака 17 (2015); Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена – 28 (2019); Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације – 20 (2017); Конвенције против тортуре – 22 (2021); Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима – 38 (2022); Међународног пакта о грађанским и политичким правима – 21 (2024) као и 256 препорука из четвртог циклуса УПР (2023). У контексту њихове испуњености, која се мери применом индикатора које су заједнички усагласили и развили чланови Савета и организације цивилног друштва, председавајући је позвао чланове Савета да приступе раду на ревизији Плана препорука, укључујући израду нових индикатора, као и груписање препорука у кластере како би се омогућило ефикасније праћење и извештавање.
Истакао је да је рад Савета у више наврата похваљен у домаћим и међународним оквирима, те да је ово тело Владе препознато као снажан механизма који служи за праћење и унапређује људских права у складу са стандардима и прописима ЕУ. Да се његов рад прати кроз акционе планове за преговарачко Поглавље 23, 19 и 22, нарочито у контексту извештавања о примени конвенција и спровођењу препорука које се односе на остваривање права детета, права особа са инвалидитетом, забране дискриминације и унапређење родне равноправности. Додатно, у оквиру годишњих извештаја Европске комисије о напретку Републике Србије у области Основних права, надгледа се процес УПР и спровођење ратификованих конвенција УН.
Током седнице усвојена је Одлука о изменама и допунама Пословника о раду Савета. Планаом рада за 2025. годину, између осталог предвиђена је динамика рада на представљању Другог периодичног извештаја о примени Међународне конвенције о заштити свих лица од присилних нестанака (крај марта, почетак априла 2025), јавно слушање о препорукама у вези са четвртим циклусом Универзалног периодичног прегледа и Четвртим периодичним извештајем о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима, као и припрема одговора на листу питања Комитета против тортуре УН за четврти периодични извештај, који требају бити поднети до децембра 2025. године. На предлог чланова Савета, као и на друге иницијативе биће планиране и одржане тематске седнице.
Седници су између осталих присуствовали др Рејхан Куртовић, заменика председника Савета, Бојана Шћепановић, државни секретар у Министарству правде, Анико Јерас, државни секретар у Министарству просвете, Ивана Хаџи Стошић, државни секретар у Министарству заштите животне средине, амбасадор Катарина Лалић Смајевић, в.д. помоћника министра за мултилатералну сарадњу, Министарство спољних послова, др Марина Соковић, в.д. помоћника министра, Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Душан Вучковић, в.д. помоћника министра, Министарство привреде и Снежана Тркуља, в.д. помоћника министра, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.