Socijalno preduzetništvo šansa za inkluziju osetljivih društvenih grupa

U Kragujevcu je danas održan društveni dijalog pod nazivom „Značaj i prednosti socijalnog preduzetništva“ na kojem je zaključeno da socijalna preduzeća i preduzetnici predstavljaju efikasan model za rešavanje izazova socijalne i radne inkluzije društveno osetljivih kategorija stanovništva.

Dijalog je otvorio ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, koji je tom prilikom naglasio da socijalno preduzetništvo doprinosi uključivanju ranjivih grupa u životne tokove zajednice, jer stvara uslove za bolju identifikaciju njihovih potreba, dodelu većih podsticaja za zadovoljavanje tih potreba, uključujući i privlačenje donacija. To je šansa da do posla dođu teže zapošljive kategorije stanovništva – Romi, osobe sa invaliditetom, osobe sa mentalnim smetnjama ili smetnjama u razvoju, rekao je ministar Žigmanov.

U Srbiji je dosad registrovano svega 10 socijalnih preduzeća, rekao je Žigmanov, a procena je da nekoliko stotina udruženja, zadruga i drugih pravnih lica posluje u skladu sa solidarnom ekonomijom. Ona predstavljaju bitan pokretač razvoja lokalne samouprave, koriste čitavoj zajednici, ne samo investitorima i privatnim vlasnicima, dodao je on.

Ministar Žigmanov je podsetio da je Vlada Republike Srbije nedavno usvojila Reformsku agendu, strateški dokument u kojem su detaljno navedeni koraci koje će institucije Srbije preduzeti kako bismo brže napredovali u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU. U četiri reformske oblasti zastupljena je podgrupa koja se odnosi na zaštitu ranjivih grupa i njihovu integraciju, što uključuje i stvaranje ambijenta za socijalno preduzetništvo.

Ministar je istakao da povećanje zaposlenosti i ostvarivanje načela uključivanja i socijalne kohezije predstavlja doslednu politiku Vlade Republike Srbije na putu reformskih procesa koja podjednako vodi računa o zaštiti prava svojih građana, posebno onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Ministar bez portfelja zadužen za oblast pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti Usame Zokorlić je izjavio da socijalno preduzetništvo nije samo još jedan poslovni model, već je to filozofija i način poslovanja koji se temelji na društvenoj misiji, na ideji da poslovanje može služiti ne samo stvaranju profita, već rešavanju gorućih društvenih problema. Socijalno preduzetništvo, rekao je ministar Zukorlić, ima jasnu misiju: pomoći onima kojima je to najpotrebnije, a kroz održiv poslovni model ostvaruje sopstvene prihode, umesto da zavise od donacija i pomoći. Na taj način, dodao je, socijalna preduzeća stvaraju dvostruku vrednost, ekonomsku i društvenu.

Pomoćnica gradonačelnika Kragujevca dr Gordana Damnjanović naglasila je važnost uključivanja i sinergije više ministarstava, kao i jedinica lokalne samouprave civilnog društva i drugih aktera u cilju efikasnog podsticanja socijalnog preduzetništva, dok je Nikola Tarbuk, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, naglasio da su socijalna preduzeća alat za izgradnju inkluzivnog društva kojim se stvara solidarna ekonomija koja je u službi građana.

U društvenom dijalogu učestvovali su pioniri socijalnog preduzetništva, Neven Marinović, izvršni direktor SMART kolektiva, Milosav Marinović, direktor i glavni i odgovorni urednik časopisa Liceulice, te predstavnici uspešnih socijalnih preduzeća, kao što je  Radanska Ruža d.o.o. iz Lebana, i dr.

Na kraju dijaloga, pomoćnik ministra u Sektoru za društveni dijalog i moderator Aleksandar Radosavljević, u skladu sa Smernicama za održavanje društvenih dijaloga,  predstavio je osnovne stavove Saglasnosti o postupanju, u kojima se, pored ostalog, navodi da će Ministarstvo nastaviti da radi na promovisanju značaja i uloge socijalnog preduzetništva u cilju boljeg razumevanja ovog koncepta, ali i veće informisanosti donosioca odluka o potencijalima i značaju solidarne ekonomije za društvo u celini.

Društveni dijalog organizovan je u saradnji sa Gradom Kragujevcom i neprofitnim organizacijama Liceulice i SMART kolektiv.