Друштвени дијалог „Србија и дигитална декада 2030 – пут у човечније друштво“
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог организовало је 8. марта 2022. године у Палати Србија друштвени дијалог „Србија и дигитална декада 2030“. Дијалог је подржао пројекат „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), а финансирају владе Немачке и Швајцарске.
Пут ка дигиталној декади садржи циљеве до 2030. године у областима дигиталних вештина, дигиталне инфраструктуре, дигитале трансформације пословања и јавних услуга. Друштвени дијалог је стога реализован у циљу сагледавање тренутног стања у Србији, укључујући и осврт на злоупотребе и изазове које нужно прате дигиталну транзицију. Имајући у виду да дијалог одржан 8. марта, на Међународни дан жена, учесници скупа су се нарочито осврнули на насиље над женама и осталим рањивим групама како би упозорили на њихов положај у модерном добу, у контексту нових (дигиталних) алата и простора као облика напада којима су свакодневно изложени.
Отварајући тематски дијалог, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић честитала је 8. март свим женама и мушкарцима, истичући да је то заједнички празник људи који сањају о слободи и правди и сматрају да је могуће живети равноправно, поштујући што су претходне генерације записале у законима, а тиче се поштовања људских права и неговања човечности.
За неке од нас дигитализација има много више позитивног него негативног, истакла је Чомић, додајући да нас то не спречава да говоримо о ономе што је негативно. Ако сте градитељи снова, подсетила је Чомић, онда припадате генерацији жена с почетка века које су хапшене, мучене, убијане зато што су сањале живот какав ми данас живимо.
Дигитални алати нам служе да људска права пренесемо у стварност и да кроз дијалог одредимо трошкове и задужења свих актера у дигиталној Србији. Важно нам je да упоредимо дигитално искуство у декади пре нас и данас, какав је положај људских права, а како да убудуће унапредимо заштиту права жена, мањина, младих људи на дигиталној платформи, на крају како да нам дигитална Србија буде алат за човечнију Србију, истакла је Чомић.
У уводном делу друштвеног дијалога говориле су и Татјана Матић, министарка трговине, туризма и телекомуникација, Mилена Алтмејер, руководитељка пројекта “Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), Милана Рикановић, шефица Канцеларије UN WOMEN у Србији и Гордана Предић, посебна саветница министарке културе и информисања.
На крају друштвеног дијалога, представници државних органа, Новинарки против насиља, Кровне организације младих Србије и Националне асоцијације практичара/ки омладинског рада усвојили су обавезујућа поступања у којима је истакнута потреба уређења дигиталног простора кроз усаглашавање националног нормативног оквира са ЕУ регулативом у области коришћења интернета и формирања Дигиталне стратегије младих. Упућен је апел носиоцима јавне власти да у сарадњи са цивилним сектором раде на унапређењу процеса прикупљања података који би унапредили институционалну борбу против фемицида.
