Светски дан борбе против трговине људима

На Светски дан борбе против трговине људима, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог подсећа да је трговина људима још увек веома раширен облик криминала, који утиче на животе милиона људи широм света одузимајући им највеће вредности – слободу и достојанство. Жртва трговине људима може бити свако људско биће од деце, жена и мушкараца који су присиљени, преварени или наведени на проституцију, различите облике рада, услуга, чак и на вршење кривичних дела против своје воље.

Република Србија својим законодавним решењима и политикама Владе одлучно се бори против трговине људима, као драстичног облика кршења људских права и стављања људских бића у крајње нехуман друштвени положај. Према подацима из извештаја владиног Центра за заштиту жртава трговине људима, у нашој држави је у 2023. години забележено 168 нових пријава, што је за 30 више него годину дана раније. Формално је идентификовано 66 жртава трговине људима, што представља повећање од 6,5 одсто у односу на претходну годину. Већину идентификованих жртава чине жене, чак 72 одсто, што говори о томе да трговина људима има компоненту родно заснованог насиља, наводи се у Извештају.

Сексуална експлоатација по први пут није најдоминантнији облик трговине људима. Најучесталији облик је била принуда на просјачење са уделом од 29,3 одсто, на другом месту по учесталости је радна експлоатација 22,7 одсто, сексуална експлоатација се јавља у 20 одсто случајева, принуда на брак у 14,7 одсто, а принуда на вршење кривичних дела у 13,3 одсто случајева.

Према подацима овог Центра, проценат деце међу жртвама је значајно порастао у односу на претходне две године и износи чак 62 одсто. Просечна старост деце жртава је 12 година, док је генерално просечна старост идентификованих жртава 19 година, што је спуштање старосне границе у односу на годину раније када је била 24,5 година.

Посебно забрињава распрострањеност експлоатације злоупотребом дигиталних технологија – чак 39 одсто жртава је последица врбовања на друштвеним мрежама, кроз понуде за посао, те је у том смислу потребно радити како на информисању јавности тако и на повећању дигиталне писмености друштвених група у повећаном ризику, како би се на време превенирале последице.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог указује да, осим развијених политика и мера Владе које се спроводе у борби против трговине људима, и свако од нас може да помогне у борби против трговине људима скретањем пажње на ову негативну друштвену појаву, на њене последице, али и да пријави уколико примети да је неко потенцијална жртва или жртва експлоатације. Овај друштвени проблем захтева континуирану бригу шире јавности и само сталним информисањем и ангажовањем моћи ћемо заједнички да станемо на пут ропству у савременом свету.

Светски дан борбе против трговине људима установљен је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, а обележава се сваког 30. јула у циљу подизања свести о овом проблему у јавности и оснаживања активности и мера за спречавање овог озбиљног кршења људских права.