Međunarodni dan ljudskih prava „Da niko ne bude izostavljen – u susret obeležavanju 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskih pravima“

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u saradnji  sa Timom Ujedinjenih nacija u Srbiji i Misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji (OEBS) i pod pokroviteljstvom predsednice Vlade Republike Srbije Ane Brnabić  organizovalo je 10. decembra 2022. godine u Domu Narodne skupštine Republike Srbije proslavu Međunarodnog dana ljudskih prava pod sloganom „Da niko ne bude izostavljen – u susret obeležavanju 75 godina Univerzalne deklaracije o ljudskih pravima“.

Tom prilikom ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov poručio je da je Vlada Srbije posvećena kulturi dijaloga i poštovanju ljudskih prava koja u Srbiji imaju punu zaštitu i naglasio da se lestvica standarda u tom cilju neprestano podiže.

Ljudska prava su “krhka“ tvorevina i ona se moraju  danonoćno unapređivati zajedničkim snagama, jer “nikada nije gotovo i uvek može više na sreću svih“, rekao je Žigmanov i podsetio da današnji dan poziva na jednakost i humanost, i na podsećanje na činjencu da se sva ljudska bića rađaju slobodno, jednaka u dostojanstvu i pravu.

Prema rečima ministra, kultura ljudskih prava i sam dijalog sa različitim društvenim grupama se mora unapređivati, a društveni dijalog će biti forum za nalaženje rešenja za najranjivije društvene grupe, mlade.

Predsednica Vlade Republike Srbije  Ana Brnabić izjavila je danas da borba za ljudska prava nikada ne prestaje i da se primer njihovog kršenja može videti na Kosovu i Metohiji, gde su Srbima uskraćena osnovna prava.

Ona je naglasila da obeležavanje Međunarodnog dana ljudskih prava ne bi bilo potpuno bez osvrtanja na situaciju na Kosmetu, pri čemu je upozorila na činjenicu da smo u 21. veku, na teritoriji KiM, u srcu Evrope, suočeni sa kršenjem elementarnih ljudskih prava.

Premijerka je ukazala na to da su našem narodu na Kosovu i Metohiji, posebno tokom 2022. godine, uskraćena i ugrožena osnovna ljudska prava – pravo glasa, učešća na izborima, pravo na to da vas zastupaju demokratski izabrani predstavnici i pravo na dostojanstven, bezbedan i siguran život.

Ona je napomenula da je Srbija prva država članica UN koja je razvila Instrument za primenu pomenutog principa u svim zakonskim i strateškim dokumentima, podsetivši da se u decembru navršava osam godina rada Vladinog Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Slobodan Orlić je podsetio da se temeljni i pravni akti Srbije kao moderne države zasnivaju na načelima zaštite ljudskih prava.

Ljudska prava uvek imamo pred sobom i ona su vodič na putu konstantnog unapređenja društva – zajednice u kojoj će svakom pojedincu biti garantovano poštovanje njegovih osnovinih prava, bez obzira na veroispovest, rasu, pol, razlike i različitosti. To je cilj kojem težimo, to nam obezbeđuje dostojansrven i pristojan život, rekao je Orlić i dodao da smo stvorili društvo u kojem svako ima jednake šanse.

U domenu ljudskih prava, dodao je, uspostavljen je ustavni, zakonodavni, institucionalni okvir, usklađen sa međunarodnim standardima, Ustav koji garantuje građanska, ekonomska, socijlana kulturna i politčka prava svakom kao i zakoni.

Prema njegovim recima, parlament i čitava država su se obavezali da štite i zastupaju ljudska prava svakog pojedinca da se razlikama ponosimo i da ih slavimo.

Stalna predstavnica UN u Srbiji Fransoaz Žakob izrazila je zadovoljstvo što je u Srbiji izrađena alatka za sprovođenje principa „Da niko ne bude izostavljen“ i izrazila nadu da će ti principi biti sprovedeni.

Dodala je da će se ti alati koristiti i za strateško planiranje zelene tranzicije i podrške osobama sa invaliditetom.

Podsećajući da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, doneta na današnji dan 1948. godine u Parizu, prevedena na 500 jezika i implementirana u više od 70 pravnih akata, Žakob je istakla da je to knjižica koja mora da nađe u svakoj učinionici.

Podsetila je i na četiri ključne vrednosti koje promovišu UN na čelu sa generalnim sekretarom UN, a to su inkluzija, integritet, skromnost i humanost.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu rekao je da je neopohodno da svi težimo da se prema drugima opohodnimo onako kako bismo želeli da se ophode prema nama, i to svaki dan, a ne samo na Dan ljudskih prava.

Podsetio da je OEBS, zajedno sa partnerima širom sveta, a jedan od njih je i Vlada Srbije, posvećen miru i stabilnost kao preduslovu za razvijanje ljudskih prava i multikulturalnosti.

U cilju podrške pluralizmu i demokratiji, Misija podržava slobodu medija i jačanje civilnog društva u cilju promocije dijaloga, rekao je Bratu i podsetio na anagažovanje Misije na jačanju mladih, na saradnju sa Ministarstvom pravde i radu na Strategiji u okviru Podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji.

Tokom radnog dela skupa, u prepodnevnim satima, održana su tri društvena dijaloga na kojima su predstavnici državnih organa i institucija, organizacija civilnog društva, stručne i međunarodne zajednice analizirali položaj najranjivijih članova društva. Posebno je bilo reči o položaju osoba u situaciji beskućništva, lečenih od bolesti zavisnosti, osoba koje su izdržale kaznu lišenja slobode, starijih i mladih osoba i međugeneracijskoj solidarnosti, kao i razvoju koncepta zaštite mentalnog zdravlja.

(Veb stranica Vlade Republike Srbije i TANJUG)

U duhu privrženosti ciljevima održivog razvoja (Agenda 2030 UN), socijalne kohezije, solidarnosti i dostojanstvu svakog čoveka, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je tog dana želelo da skrene pažnju na društvene grupe koje su najmanje vidljive u društvu, a sve sa ciljem „Da niko ne bude izostavljen“. U tom duhu u holu Doma Narodne skupštine postavljena je izložba fotografija udruženja: Snaga prijateljstva-Amity, Izlazak, Adventistički razvojni i humanitarni rad – ADRA Srbija i Pokret za mentalno zdravlje.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je kroz uspostavljanje saradnje sa preduzećem za osobe sa smetnjama u razvoju „Naša kuća“ iz Beograda želelo da pruži podršku socijalnom preduzetništvu i zaštiti životne sredine, tako što je deo materijala, koji je korišćen u cilju pripreme obeležavanja događaja, ovo socijalno preduzeće štampalo na ručno rađenom, recikliranom  papiru.

U svečanom delu obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava nastupio je hor Dečijeg kilturnog centra Beograd. Obeležavanje ovog značajnog datuma podržali su donacijama paketića za decu: CARITAS SRBIJE, LIDL Srbija KD, Delhaize Serbia.  Kreativni centar iz Beograda donirao je deci knjige i kalendare za 2023. godinu, a saksijsku biljku u cilju očuvanja životne sredine cvećara Flora Viola iz Beograda donirala je  Dečijem kulturnom centru Beograd.