Друштвени дијалог “Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исходи референдума“, Београд
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије организовало је данас друштвени дијалог “Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исходи референдума“.
Ако одлука грађана буде да се прихвате допуне Устава, биће много нових закона око којих ће бити потребно много добрих и детаљних дијалога, и то не због представника правосуђа, већ највише због грађана који треба да осете више правде, правичности, једнакости, мање корупције, више осећања заштићености људских права, нагласила је Чомић и додала да је то разлог зашто је министарство на чијем је челу уложило напоре заједно са Министарством за европске интеграције, да се о овој теми разговара.
Јер ако ишта има европски дух у нашем друштву, како је истакла, то је онда начин на који су донете допуне Устава, а смисао и разлози за доношења уставних допуна су један од најевропскијих потеза које смо учинили на путу евроинтеграција и један од најснажнијих доказа да је то добро за Србију.
Чомић је рекла да Србија, нажалост, нема неку детаљну историју дијалога о уставним променама укључујући и оне везане за уставе из 1996, па и 1992. године као и онај из 1990.
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић нагласила је да ће 16. јануара, на референдуму за уставне промене, заокружити „да“ јер је то шанса коју не би требало пропустити.
То је важно због европских интеграција, али је пресудан део тај што грађани уназад најмање деценију и више очекују независније правосуђе, ефикаснију борбу против корупције, а наша је обавеза да одговоримо на та очекивања и захтеве грађана.
То је изузетно важна ствар за грађане и питање о којем се не одлучује на примеру личних преференци – не ради се о грбу, изгледу заставе или химни, навела је министарка и оценила да су уставне промене и референдум на којем ће се грађани о томе изјашњавати суштински корак напред.
Јоксимовић је указала на важност потребе да се објасни на који начин уставне промене могу да допринесу унапређењу људских права и приступу правди, правичности и једнаком поступању, што је за грађане најважније.
Према њеним речима, сва релевантна истраживања у последњих 10 година у контексту ЕУ су указала на то да су грађани, поред личног и економског стандарда, као једно од доминантнијих очекивања навели владавину права и реформу правосуђа, која треба да помогне и ефикаснију борбу против корупције и приступ правди и правичности за све.
Реформе правосуђа су, како је предочила, важне не само у контексту испуњавања захтева ЕУ.
Не постоји наметнуто решење, већ добра европска правна пракса на основу које је Венецијанска комисија, као стално експертско тело, дала позитивну оцену да су предлози уставних промена у складу са највишим европским правним праксама и стандардима, објаснила је Јоксимовић.
Тематски друштвени дијалог „Правосуђе, државна управа и локална самоуправа и заштита људских права и равноправност полова – исход референдума“ одржан је данас у Београду, као први од три која ће бити организована до 16. јануара, како би се грађанима помогло да слободно одлучују да ли ће или неће изаћи на референдум и прихватити предложене уставне промене.
Наредни дијалог биће 5. јануара у Новом Саду, а трећи 12. јануара у Крагујевцу.
