Активности Министарства у 2024. – Сектор за друштвени дијалог

Током 2024. године, Сектор за друштвени дијалог, као алат демократије који омогућава да укључивањем различитих актера друштвене заједнице сагледамо и разумемо другачија искуства и знања, поставимо и предложимо решења за питања од интереса за грађане Републике Србије, организовао је и одржао укупно 15 друштвених дијалога.

Одржани друштвени дијалози покрили су широк дијапазон друштвених тема, од којих је највећи број био посвећен младим људима, њиховој визији будућности и укључивања у друштвене процесе, али нису изостале ни теме посвећене осетљивим друштвеним групама, као што је борба против раних, принудних и дечјих бракова, дискриминација на основу сексуалне оријентације, подршка друштвено пожељним праксама као што је филантропија, подршка девојчицама и дечјим правима, социјалном предузетништву, теме о интеркултуралном разумевању и важној улози медија у превенцији дискриминације, подршка деци и младима са интелектуалним тешкоћама, унапређење политика приступачности, па све до глобалне теме остваривања Агенде 2030 УН и циљева одрживог развоја.

Друштвени дијалози окупљали су бројне учеснике. На сваком је било присутно више десетина представника надлежних државних институција, парламента, министарстава или владиних агенција, представника цивилног друштва, удружења, организација и појединаца који су непосредно, а неретко и лично, заинтересовани за тему која је предмет дијалога, за тражење решења и исходе садржане у сагласности о поступањима до којих се на крају дијалога долазило.

Такође, место одржавања друштвених дијалога није било ограничено само на главни град, Београд, нити на Палату „Србија“, већ се део њих одржао од севера Србије, Новог Сада, преко Крушевца, Крагујевца,  до Ниша и Сјенице у којој је одржан тродневни скуп са четири друштвена дијалога посвећених младим људима, и уз учешће 75 представника младих из бројних градова широм Србије и различитих националних мањина.

Година је започела друштвеним дијалогом о филантропији, активношћу која је предвиђена Акционим планом уз Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва. На дијалогу је указано да би многе компаније, организације грађанског друштва и појединци много више донирали најугроженијима када би било законски решено постојање компензационог фонда за повраћај ПДВ-а на донације. Учесници су, такође, указали на значај упознавања шире јавности о важности филантропије што се може постићи приказивањем резултата филантропских активности.

Затим је, средином марта, одржан друштвени дијалог под називом „Дијалогом до остваривања циљева одрживог развоја“. Кључни циљеви одрживог развоја односе се на решавање проблема најосетљивијих и најугроженијих друштвених група – искорењивање сиромаштва, квалитетније образовање, јачање положаја младих, родна равноправност, здрава животна средина, као и унапређење поштовања људских права и владавине права. Дијалог је окупио све кључне актере у спровођењу Агенде 2030, а у њему су учествовали и амбасадори СР Немачке и Швајцарске конфедерације.

Две недеље касније, одржан је друштвени дијалог на тему „Дечји, рани и принудни бракови“. На њему је указано да  ступање деце у ране бракове представља кршење једног од основних људских права, а то је право на детињство и право избора. Таква пракаса води у зачарани круг сиромаштва, узрокује напуштање школе, доводи до трудноће и порођаја у малолетничком добу. Република Србија је препознала овај проблем и уредила је правни и стратешки оквир и постиже резултате. Међутим, друштвени дијалог је организован да се још једном скрене пажња на то да посао није завршен и да треба сви заједно да наставимо борбу против ове неприхватљиве друштвене појаве.

Део обавеза Републике Србије је и примена препорука Комитета министара Савета Европе, те је у циљу испуњења те обавезе (препорука ЦМ/Рец (2010)5), средином јула организован друштвени дијалог на тему препоруке у вези са мерама усмереним на борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета. Дијалог је одржан 15. јула 2024. године, у сарадњи са Саветом Европе, имао је пет панела и окупио више десетина учесника из државних институција, надлежних министарстава, независних тела, судске власти и тужилаштва, као и припаднике бројних невладиних организација које се баве овом темом. На дијалогу су констатовани напредак, али и изазови у овој области, те изнет став Министарства, у више наврата јавно истицан, о потреби правне регулативе истополних заједница. Министарство је, уједно, указивало и на то да је отпор значајног дела друштва велики, те да је јасно јавно манифестован, те да је један од начина за превазилажење супротстављених ставова консултативни процес у оквиру оваквих дијалога, како би се приближили супротстављени ставови и дошло до правне регулативе која неће изазвати толики отпор, а уједно ће обезбедити правну сигурност ЛГБТИ+ особама.

Поводом Дана девојчица, 11. октобра, у Народној скупштини организован је друштвени дијалог „Девојчице и визија њихове будућности у Србији“, који је представљао прилику да се скрене пажња јавности на младе у појединим неразвијеним срединама, пре свега на девојчице које наилазе на различите проблеме у остваривању својих права. Учешће у дијалогу узеле су девојчице из више десетина неразвијених општина Републике Србије и у разговору са представницима државних органа и институција, академске заједнице, цивилног друштва и другим значајним личностима представиле изазове са којима се свакодневно сусрећу.

Дан касније, у Крагујевцу, Сектор је организовао друштвени дијалог са темом „Значај и предности социјалног предузетништва“. Дијалог је био посвећен идеји развоја социјалног предузетништва и остваривању већег степена друштвене укључености теже запошљивих лица и лица у стању социјалне потребе. Учесници дијалога су имали прилику да се упознају са кључним активностима, стратегијама и политикама ЕУ који се односе на ову област, укључујући и Европски план за социјалну економију. Такође, представљена су и законска решења у Републици Србији, као што су Закон о социјалној економији и мере подршке социјалним предузећима. На дијалогу су представљени примери добре праксе као што је, на пример, СМАРТ колектив, затим београдски часопис „Лицеулице“ и „Раданска Ружа д.о.о.“ из Лебана.

На тродневном Омладинском форуму у Сјеници, одржаном од 15. до 17. новембра, одржана су четири друштвена дијалога посвећена младима – „Механизми за учешће младих“, „Иницијатива за интеркултурално разумевање“, „Улога медија у превенцији дискриминације“ и „Како до једнаких могућности за све младе у Србији?“. Форум је окупио 75 младих припадника националних мањина из свих крајева Србије, а организовало га је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Канцеларијом Савета Европе у Београду. На дијалозима, као и током тродневног Форума, вођене су отворене и занимљиве расправе, постављана бројна питања и размењена значајна искуства из којих је проистекло 75 препорука које обухватају област образовања, рада, запошљавања, информисања, учешћа младих и спречавања дискриминације као и опште препоруке које имају за циљ унапређење положаја младих из мањинских заједница.

Затим је 27. новембра, у сарадњи са Удружењем „Деца без граница“, у Београду одржан друштвени дијалог на тему „Модели подршке деци и младима са интелектуалним тешкоћама“. На дијалогу су сагледане потребе и предложени начини подршке овој рањивој друштвеној групи. Циљ дијалога био је да се о наведеној теми говори са различитих страна, како би се видело какво је стање, шта су изазови, и понудили најсавременији модели за унапређење положаја деце и младих са интелектуалним тешкоћама, како би се остварили циљеви рехабилитације и социјалне интеграције уз подстицање самосталности и аутономије. Учесници дијалога, међу којима је било представника Народне скупштине, Владе Србије, Европске уније, међународне и академске заједнице, а посебно чланови удружења и савеза који се баве овом темом, говорили су о важности унапређења и развоја услуга социјалне заштите као што су услуга личног пратиоца, персоналног асистента, оснивање инклузивних центара, становање уз подршку и др., Истакнута је важност унапређења образовања кроз јачање инклузије и увођење посебних програма образовања за децу са тежим облицима интелектуалних тешкоћа уз помоћ асистивних технологија, као и развој квалитетне и адекватне здравствене заштите кроз подизање свести педијатара о дијагностици поремећаја спектра аутизма и интелектуалних тешкоћа и омогућавања рефундације трошкова дефектолошких и других третмана.

Крајем године, у сарадњи са организацијом ОПЕНС из Новог Сада, организована су три друштвена дијалога, у Новом Саду, Крушевцу и Нишу,  у вези са резултатима унапређења и заштите менталног здравља младих на локалном нивоу. У сваком од ових градова, кроз форму дијалога са представницима јединица локалне самоуправе и организација цивилног друштва, представљени су резултати који су исход Сагласности о поступању друштвеног дијалога „Ментално здравље младих“, одржаног октобра 2023. године На дијалозима је помоћник министра Александар Радосављевић представио кључне елементе из документа Сагласност о поступању којим су окончани до сада реализовани дијалози о менталном здрављу. Истицао је значај јачања интерсекторске сарадње и координисаног деловања свих надлежних институција у циљу раног препознавања и правовременог реаговања, посебно када је млада популација у питању. У тим дијалозима, он је подвукао да заштита менталног здравља треба да буде координисана, свеобухватна, пре свега прилагођена потребама младих и стално доступна на агендама свих надлежних институција. 

Последњи друштвени дијалог у 2024. години одржан је 20. децембра у Београду под називом „Политике приступачности изграђеног окружења- Србија на путу ка Европској унији“. Дијалог је организован у сарадњи са Кабинетом министарке без портфеља задужене за координацију активности у области родне равноправности, политичког и економског оснаживања жена и спречавања насиља над женама Татјане Мацуре и Тима УН у Србији. Учесници су се сагласили да је потребно организовати националну кампању како би се афирмисала тема о уклањању баријера и обезбедио достојанствен живот без њих. Такође, закључено је да је неопходно стратешко планирање развоја приступачности. Позивали су јединице локалне самоуправе да анализирају постојеће стање и омогуће приступачност саобраћајне и урбанистичке инфраструктуре, јавних површина, доступност јавних услуга, као и да планирају и повећају буџете опредељене за ове намене. Предложено је и успостављања контакт особа за питања приступачности у јединицама локалне самоуправе.

Током трећег квартала 2024, у складу са Закључком Владе Републике Србије 05 број 021 – 9898/2023-1 којим су усвојене Смернице за организовање друштвеног дијалога, Сектор за друштвени дијалог је започело поступак припреме и израде Извештаја о исходима реализованих друштвених дијалога у 2023. години, који је завршен до краја године. Квантитативни и квалитативни подаци и информације из годишњег Извештаја служе да се прати испуњеност преузетих обавеза, када је реч о изменама и допунама прописа, да се сагледа где и колико је друштвени дијалог допринео у изради и унапређењу планских докумената институција Републике Србије, те као институционална меморија за све започете радње које су иницирали учесници друштвеног дијалога.

Извештај сублимира прикупљене податке свих институција/организација у Републици Србији које су били предлагачи иницијативе за друштвени дијалог, или су исти водиле, реализовале и у њему учествовале, те на једном месту приказује шта је урађено, која је институција, и у којим временским роковима, покренула одређене процесе, који су резултати постигнути, које су конкретне промене остварене за одређену циљну групу, у којим временским роковима, као и на који начин су резултати друштвеног дијалога утицали на испуњеност циљева из Агенде 2030 Уједињених нација (Циљева одрживог развоја).