Objavljena brošura „Vodič za uspešan društveni dijalog“
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog objavilo je dvojezičnu brošuru „Vodič za uspešan društveni dijalog“ namenjenoj predstavnicima javne vlasti, civilnog sektora i akademske zajednice, kao i svim potencijalnim inicijatorima i učesnicima društvenog dijaloga koji doprinose stvaranju društva tolerancije, poverenja i partnerstva.
Brošura afirmiše društveni dijalog kao garanta za donošenje odluka u demokratiji i održivom razvoju društva, većoj socijalnoj koheziji i kvalitetu života svakog pojedinca. Rukovođeni načelom „Niko ne sme biti izostavljen“ brošura predstavlja smernice za iniciranje i organizovanje dijaloga, usko povezanih sa stvaranjem uslova za ostvarivanje ljudskih prava najranjivijih društvenih grupa.
Društvenim dijalogom temeljimo prostor u kome je „biti različit od drugih“ dragocenost koja se neguje i on služi izgradnji sveta u kome se poštuju ljudi onakvi kakvi jesu, sa svim manama i vrlinama i osobenostima koje imaju, stoji između ostalog u uvodnoj reči ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova.
„Vodič za uspešan društveni dijalog“ u skladu je sa ciljevima održivog razvoja sadržanim u Agendi 2030 Ujedinjenih nacija, a realizovan je u saradnji sa projektom Reforma javnih finansija – Agenda 2030, koji podržavaju Vlade Nemačke i Švajcarske, a sprovodi Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Brošure možete preuzeti na srpskom i engleskom jeziku.
Uloga društvenog dijaloga
Polazeći od načela poštovanja i uvažavanja drugačijeg mišljenja, u okviru Ministarstva za ljudska i manjinjska prava i društveni dijalog uveden je mehanizam društvenog dijaloga, kao alata demokratije koji omogućava da uključivanjem različitih aktera društvene zajednice zajedno sagledemo i razumemo drugačija iskustva i znanja, postavimo i predložimo, bez isključivosti, rešavanja pitanja od interesa za građane Republike Srbije. Dijalog je nastao iz potrebe da se napravi iskorak u postizanju veće socijalne 
kohezije, kako bi kao društvo, kroz bolju komunikaciju i saradnju, u podsticajnom okruženju izgradili čvršće odnose poverenja, osećaj partnerstva, te kroz postizanje kompromisa o pojedinim aktuelnim društvenim pitanjima adekvatno odgovorili današnjim izazovima, naročito isključenosti ranjivih i marginalizovanih grupa.
Zato je neophodno da se međusobno slušamo, čujemo i razumemo i poštujemo u duhu pravila „ne govori u tuđe ime“ i „ništa o manjinama bez manjina za stolom“, čega se dosledno pridržavamo na svakoj do sada održanoj debati.
U brošuri „Uloga društvenog dijaloga“ predstavljene su teme o kojima se raspravljalo na dijalozima u prethodnom periodu sa ključnim saglasnostima o postupanjima.
——
Smernice za organizovanje društvenog dijaloga
Vlada Republike Srbije je na sednici od 26.10.2023. godine donela Zaključak kojim se usvajaju Smernice za organizovanje društvenog dijaloga i zadužuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da organizaciju društvenih dijaloga ubuduće sprovodi u skladu sa postupkom predviđenim ovim dokumentom.
Društveni dijalog, kao posao državne uprave u nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uveden je u cilju uspostavljanja demokratskog procesa komunikacije među zainteresovanim društvenim subjekatima o pitanjima od opšteg ili društvenog interesa, stoji u obrazloženju Smernica. Time se stvaraju uslovi za bolje razumevanje potreba i načina učešća organizacija civilnog društva i drugih zainteresovanih društvenih aktera u procesima donošenja odluka, uz uvažavanje razlike u mišljenjima, političkim i drugim stavovima.Smernicama se uređuje organizacija i tok društvenog dijaloga, postizanje dogovora svih učesnika i objavljivanje dokumenta o ishodu društvenog dijaloga – Saglasnost o postupanjima i nadalje praćenje tih aktivnosti, te informisanje javnosti o sprovedenom društvenom dijalogu, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju ciljeva društvenog dijaloga u skladu sa zakonom.
