Др Биљана Стојковић за РТС: Закон о родној равноправности је много шири, против одредби о родно осетљивом језику води се нека врста политичке кампање

6. март 2024.

Иако је Закон о родној равноправности садржајно много шири и свеобухватнији, у јавности се највише говори о његовом мањем сегменту, који ускоро треба да ступи на снагу – родно осетљивом језику. Гостујући у Дневнику РТС-а 1, на тему извештавања о родној равноправности, др Биљана Стојковић, виша саветница и руководитељка Групе за унапређење родне равноправности у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, је изјавила да се против одредби Закона о родној равноправности које се тичу родно осетљивог језика води нека врста политичке кампање.

„Та кампања је у замаху и при том се користе погрешне и нетачне интерпретације Закона о родној равноправности. Као ресорно Министарство задужено за давање мишљења и тумачења овог Закона, крајње је време да српској јавности разјаснимо како стоје ствари“, рекла је она и наставила: “У члану 37. тачка 4, подтачка 3. јасно је дефинисано да се употреба родно осетљивог језика односи на четири области – области васпитања, образовања, науке и технолошког развоја. Ту се захтева да се у наставним програмима и садржајима, у наставном материјалу као и приликом издавања диплома, сведочанстава, лиценци, назива занимања, образовних профила итд., изврше одређене промене. Одложена примена Закона, кад су у питању чланови 37. и 44. везано за родно осетљив језик је три године. Закон је донет у априлу 2021, те стога ове одредбе ступају на снагу у априлу 2024. управо да би се изменила регулатива тих надлежних министарства, у овом случају Министарства просвете и Министарства науке и технолошког развоја.

Говорећи о члану 44. Закона о родној равноправности који се тичу медија, др Стојковић је подсетила да је Регулаторно тело за електронске медије, одмах по доношењу овог Закона, издало препоруку да електронски медији треба да користе родно осетљив језик, како би се превазишле предрасуде, родни стереотипи и како би се унапредила родна равноправност у јавној комуникацији. То треба да важи и за штампане медије и за нашу јавну комуникацију, на трибинама, јавним скуповима, али и у обичном говору и да, ако бисмо се заиста осврнули у далеку прошлост, видели бисмо да је српски језик, односно његова граматика, заснована на томе да се именице и заменице мењају у роду, броју и падежу, рекла је др Стојковић.

Родна равноправност, додала је она, хоризонтална је политика, и постоји обавеза свих министарстава да, у оквиру својих надлежности, предузимају мере како би унапредили родну равноправност у области за коју су надлежни. У Закону о родној равноправности имамо апострофираних 15 области друштвеног развоја где очекујемо да свако министарство из своје надлежности, и кроз мониторинг и рад инспекцијских служби, учини све како бисмо ефикасно применили Закон.

Што се тиче обавезе извештавања, др Стојковић је изјавила да извештаји о унапређењу родне равноправности нису пука форма коју трeба задовољити да би се испунила законска обавеза већ ресорном Министарству служи за родну анализу и процену стања родне равноправности како би се утврдило шта би то у наредном периоду у документима јавних политика требало мењати како бисмо унапредили родну равноправност у друштву.

Према глобалном извештају Светског економског форума, који узима у обзир податке из 146 земаља света, Србија се налази на 23. месту, рекла је др Стојковић, додајући да је то сасвим добра позиција, при чему смо најбоље заступљени када је реч о учешћу жена у политичком животу, где је Србија на 21. месту, а најлошије у домену заступљености жена у економском животу.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је, у сарадњи са Немачком развојном сарадњом, а у оквиру пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“ коју спроводи ГИЗ, крајем прошле године покренуло кампању „Унапреди родну равноправност“ са циљем да се подигне свест у друштву о значају родне равноправности, као и да се подстакну сви субјекти који су по Закону о родној равноправности обавезни да Министарству достављају извештаје о примени закона, то и учине.

Сви органи јавне власти, привредни субјекти са више од 50 запослених, политичке странке, синдикати и тела за родну равноправност дужни су да достављају извештаје о остваривању родне равноправности Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог као органу надлежном за праћење остваривања родне равноправности у друштву. Кампања „Унапреди родну равноправност“ шаље поруку да је једини начин да се заиста подигне ниво родне равноправности, редовно праћење колико сви актери појединачно доприносе томе, а то је једино могуће кроз извештавање.

У сусрет 8. марту, Међународном дану жена, упитана шта може да се поручи када је реч о родној равноправности, др Биљана Стојковић је изјавила да „прича о родној равноправности никад није испричана до краја“.

– Не постоји закон који је савршен, не постоји ситуација у друштву која је идеална, сви морамо, свако у оквиру својих надлежности, свако у оквиру свог деловања, да учинимо много више. Сваки појединац у Србији треба да учини много више, почевши од односа у породици, нпр. у подели кућних послова, па надаље, да унапредимо стање родне равноправности у нашем друштву – рекла је др Стојковић.