Министар Жигманов у Крагујевцу, у фокусу здравствена заштита ромске популације
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов боравио је данас у Крагујевцу где је присуствовао презентацији студије о здравственом стању популације Рома, а затим обишао Одељење здравствене заштите жена Дома здравља у овом граду, и разговарао са лекарима и пацијенткињама које су дошле на преглед у оквиру месеца борбе против рака и акције месеца женског ромског активизма.
Студију под називом „Процена здравственог стања и понашања популације Рома на територији Града Крагујевца“ осмислиле су и спровеле проф. др Ивана Симић Вукомановић, начелница Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Крагујевац и др Светлана Радевић, а обухватила је, поред осталог, истраживања о учесталости хроничних болести, здравствена понашања, процену репродуктивног и менталног здравља као и баријере у приступу здравственој заштити ове рањиве друштвене групе.
Република Србија препознаје изазове са којима се сусреће ромска популација и у том правцу гради инклузивне политике, рекао је у свом обраћању министар Жигманов. Он је поздравио напоре Института за јавно здравље Крагујевца, и Града Крагујевца, да спроведе истраживање у области која није истраживана у довољној мери, нити је довољно видљива у јавности.
На основу резултата истраживања моћи ћемо тачно да видимо шта су изазови, шта су стања и који су кораци које је потребно чинити како би се и доступност и стање здравља унутар ромске заједнице унапредили, рекао је министар Жигманов.
Он је истакао да су нека подручја, као што је питање здравственог осигурања Рома и Ромкиња апсолутно покривене, без значајнијих разлика у односу на општу популацију, а обухват имунизације ромске деце БЦГ вакцином пре прве године је 94,3 одсто. Изазови постоје када је реч о посетама теренских служби домова здравља током трудноће Ромкиња, која је готово упола мања у односу на друге труднице, и нешто мања у пост порођајном периоду. Остаје питање регулисања радног статуса здравствених медијаторки које су током пандемије ЦОВИД-19 подржале више од 16.000 породица у ромским насељима. Медијаторке су кључна спона између ромске заједнице и институција, рекао је министар.
Он је додао да је Република Србија је у великој мери допринела интеграцији ромске националне мањине, да препознаје тешкоће и проблеме са којима се сусрећу грађани ромске популације. Управо Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2022–2030. године произилази из потребе да се створе предуслови за заштиту права Рома и Ромкиња. Визија Стратегије је да се фокусира на укорењену неједнакост са којом се суочавају Роми и Ромкиње у друштву и поред одређеног напретка који је до сада постигнут претходним стратегијама.
Намера Министарства на чијем сам челу, као институције која је надлежна за спровођење Стратегије и извештавање о реализованим активностима из Акционог плана, јесте да се евидентирањем свих недостатака и успостављањем отворене и континуиране међуресорне сарадње, преко Координационог тела за унапређење положаја Рома и Ромкиња, ублаже и отклоне све неправилности које смо установили имплементацијом претходних стратешких докумената, рекао је министар.
Представљајући истраживање проф. др Симић Вукомановић је изјавила да је на основу добијених података евидентно да има још прилично тога што треба урадити. Сада нам је фокус на превенцији карцинома грлића материце, јер подаци показују да представља један од водећих фактора смртности и обољевања у општој популацији – казала је Симић Вукомановић и додала да, када је реч о превентивним прегледима, само једна петина испитаница је одрадила скрининг на карцином грлића материце, што је значајно ниже у односу на општу популацију. Такође, алармантан је и податак да Ромкиње врло рано ступају у процес рађања.
Током посете Одељењу здравствене заштите жена Дом здравља Крагујевац, министар Жигманов је упознат са подацима да жене ромске популације чешће остају спонтано у другом стању у односу на општу популацију, да раније ступају у сексуалне односе. Са друге стране, оно у чему су изједначене са општом популацијом јесте да је висок проценат жена које не знају да ураде самопреглед дојки, због чега треба више радити на едукацији. И овде је подвучен значај здравствених медидјаторки као споне између здравственог система и здравствене заштите ромске популације.
Помоћница градоначелника др Гордана Дамњановић, која је била домаћин посете министра Жигманова, изјавила је да ће локална самоуправа наставити посвећено да ради на свим пољима оснаживања ромске популације у Крагујевцу, од економског оснаживања до здравствене заштите и едукације. Током боравка у Крагујевцу, били су присутни и помоћник министра Александар Радосављевић и шефица Одсека за унапређење положаја Рома Софија Османовић.
