Друштвени дијалог „Како до родно осетљивог језика?“, Београд

У сусрет почетку законом прописане обавезе употребе родно осетљивог језика у јуну 2024. године, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи и уз подршку Aгенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена и Делегацијом Европске уније у Србији, организовало је данас у београдској Палати „Србија“,  први – од укупно три – друштвена дијалога под насловом „Како до родно осетљивог језика?“

У уводном делу министар Томислав Жигманов подсетио је на историјат доношења Закона о равноправности полова и Закона о родној равноправности у Србији и истакао да је циљ овог друштвеног дијалога  „проналажење најбољег начина увођења и примене родно осетљивог језика и информисања свих страна, које су, према наведеном закону, дужне да континуирано прате остваривање родне равноправности у области друштвеног живота за коју су надлежни.“

Родно осетљив језик представља језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у циљу остваривања равноправности у оквиру језика који користе у личном и професионалном животу.

„Моје задовољство као министра за људска и мањинска права и друштвени дијалог је и у чињеници да смо данас у прилици да кроз инструмент друштвеног дијалога, градимо однос поверења, партнерства, да тежимо постизању компромиса и проналажењу најквалитетнијих решења и код, наизглед, непремостивих препрека. Уверен сам да смо сви свесни да се наша гледишта кроз искрен и аргументован дијалог могу и оспорити, али посебно желим да подвучем да свако коме је само стало да задржи своје тврдње и мишљење, не треба да ту своју позицију угрожава ризиком учешћа у дијалогу“, рекао је министар Жигманов.

„Обавеза ми је и да напоменем да су у великој заблуди  сви они који и помисле да са отварањем ове теме желимо да унесемо поделе међу лингвистичким експертима. Циљ друштвеног дијалога, свих 43 до сада одржана, а тако и ових које припремамо, је да саслушамо стручна мишљења, тумачења, убеђења о овој теми.  У искреном друштвеном дијалогу превазилазимо личне баријере и ограничења, разбијамо предрасуде и дајемо прилику себи да не осуђујемо и да живимо отвореног ума, ширих видика и чистог срца“, нагласио је министар Жигманов.

Уводне речи имали су др Муамер Бачевац, председник Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине Републике Србије, Гордана Предић, посебна саветница министра културе Републике Србије, Њ.е. Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Србији, Милана Рикановић, шефица Канцеларије Aгенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women) и Стојанка Лекић, координаторка Женске парламентарне мреже Скупштине АП Војводине.

У друштвеном дијалогу на наведену тему мишљења су разменили еминентни стручњаци представници Српске академије наука и уметности, Универзитета у Београду, Института друштвених наука, представници ресорних министарстава, представници Народне скупштине и јавних медијских сервиса.

Испред Министарства, друштвеном дијалогу присуствовали су државни секретар др Иван Бошњак и помоћници министра Нина Митић и Александар Радосављевић.

Следећи друштвени дијалог на исту тему биће организован у Новом Пазару 24. маја, а након тога и у Новом Саду 16. јуна 2023. године.

Сагласност о поступањима, 27. март 2023. године

• Обраћање проф. емер. Свенка Савић
• Презентација доц. Др Валентина Бошковић Марковић
• Презентација проф. др Душка Кликовац