Генерална скупштина УН је 10. децембра 1948.г. у Паризу усвојила Универзалну декларацију о људским правима, без иједног гласа против. Декларација садржи основна права и слободе, која произилазе из слободе и једнакости људи и достојанству и правима.Одредбе Декларације односе на примену стандарда о људским правима за сваког човека на планети, сваку државу чланицу или нечланицу УН-а.
Иако је по дефиницији међународно правни акт необавезујућег карактера, Декларација је први и најважнији документ Уједињених нација за заштиту људских права. Томе у прилог говори чињеница да је Декларација времeном постала саставни део међународних уговора и инструмента о људским правима. Такође, устави и закони у великом броју земља, наводе Декларацију као темељни акт у материји људских права и њене одредбе уграђују у национални правни систем.
Декларација је замишљена као општи идеал који треба да постигну сви народи и све нације, односно да они треба да допринесу поштовању права и слобода из Декларације како би се постепеним националним и међународним мерама обезбедило њихово опште стварно признање и примена.
Права из Декларације, по својој природи могу се поделити у у две основне групе: грађанска и политичка са једне стране и економска, социјална и културна са друге стране.Одредбе Декларације преточене су у обавезујуће уговорно право, односно пактове: Пакт о грађанским и политичким правима и Пакт о економским, социјалним и културним правима. Надзор над применом ових пактова врше уговорна тела Уједињених нација.
Циљеви Декларације инкорпорирани су у правни систем Републике Србије. Наша држава је чланица осам од девет међународних уговора о људским правима и континуирано и у задатим роковима извештава Уједињене нације о примени потврђених међународних уговора у области људских права, учествује у Универзалном периодичном прегледу и прихвата мандате специјалних процедура Савета УН за људска права, на које одговара и прихвата њихове посете.
Препоруке Савета за људска права и уговорних тела Уједињених нација за људска права, као и постојећа пракса су подстицај су нашој држави како би унапредили стандарде у области људских права, али и развили унутрашње механизме за примену међународних стандарда.
Universal Declaration of Human Rights
Универзална декларација о људским правима
Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације (CERD)
Међународни пакт о грађанским и политичким правима (ICCPR)
Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (ICESCR)
Конвенција о укидању свих облика дискриминације жена (CEDAW)
Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака (CAT)
Конвенција о правима детета (CRC)
Конвенција о правима особа са инвалидитетом (CRPD)
Међународна конвенција о заштити свих лица од присилних нестанака (CED)
Универзални периодични преглед (UPR)
Специјалне процедуре Уједињених нација
Листа потврђених међународних уговора
