Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima je je međunarodni instrument o ljudskim pravima legislativnog karaktera. Njegovim odredbama utvrđena su incividualna i kolektivna prava, određene mere za nadzor nad njihovim poštovanjem i osnovan Komitet za ljudska prava koji nastoji da se ugovornice pridržavaju preuzetih obaveza. Pakt je usvojen i otvoren za potpisivanje i ratifikovanje, ili pristupanje, rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2200 A(XXI) od 16. decembra 1966. godine, a stupio je na snagu 23. marta 1976. godine kada je potrebnih 35 država deponovalo instrumente o ratifikaciji ili pristupanju.
SFRJ je ratifikovala Pakt zakonom od 30. januara 1971. godine („Službeni list SFRJ“, br. 7/1971). Uz Pakt su usvojena i dva protokola i to: Opcioni protokol uz Međunarondi pakt o građanskim i političkim pravima koji je stupio na snagu 23. marta 1976. godine i Drugi opcioni protokol uz Međunarondi pakt o građanskim i političkim pravima koji je stupio na snagu 11. jula 1991. godine. Saveza Republika Jugoslavija je oba protokola ratifkovala 2001. godine (“Službeni list SRJ“- Međunarodni ugovori , br. 4/2001).
Zakon o ratifikaciji međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima
International Covenant on Civil and Political Rights
Zakon o potvrđivanju Fakultativnog protokola uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
I Optional Protocol to the International Covenant on Civil and Political Rights
II Optional Protocol to the International Covenant on Civil and Political Rights
Opšti komentari Komiteta za ljudska prava dostupni su na stranici OHCHR-a
Zaključna zapažanja Komiteta za ljudska prava UN-a u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima
Četvrti periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima razmatran je u okviru 140. zasedanja Komiteta za ljudska prava UN, koje se održavalo u periodu od 4. do 28. marta 2024. godine, u Ženevi.
Državna delegacija Republike Srbije je 14. i 15. marta 2024. godine istupala pred Komitetom za ljudska prava i u interaktivnom dijalogu sa članovima Komiteta predstavila Četvrti periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Komitet za ljudska prava je na svom 4109. sastanku, održanom 26. marta 2024. godine, usvojio Zaključna zapažanja u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem Republike Srbije o primeni Međunaronog pakta o građanskim i političkim pravima (CCPR/C/SRB/SO/4). Naredni periodični izveštaj o primeni ovog Pakta Republika Srbija treba da dostavi 2031. godine.
Međutim, važno je istaći da Republika Srbija ima obavezu da do 29. marta 2027. godine dostavi informacije o sprovođenju preporuka Komiteta sadržanim u stavovima 15 (Zločini iz mržnje), 39 (Sloboda izražavanja i zaštita novinara) i 45 (Učestvovanje u javnim poslovima).
Zaključna zapažanja Komiteta za ljudska prava u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem-srp
Zaključna zapažanja Komiteta za ljudska prava u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem -eng
Žigmanov u Ženevi: Republika Srbija ostaje posvećena predanom radu na postizanju najviših standarda u zaštiti ljudskih prava
Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i šef državne delegacije na zasedanju Komiteta za ljudska prava UN u Ženevi od 14. do 15. marta, izjavio je da je državna delegacija Republike Srbije, tokom dvodnevnog dijaloga sa članovima UN Komiteta za ljudska prava, pružila dodatne konkretne informacije o merama koje Srbija preduzima kako bi obezbedila efikasno sprovođenje preporuka u vezi sa primenom Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Rezultatu dobrog, uspešnog i konstruktivnog dijaloga sa članovima Komiteta, istakao je Žigmanov, umnogome je doprinela saradnja koju Vlada Srbije neguje sa organizacijama civilnog društva. Tematske sednice Saveta Vlade za praćenje UN preporuka na inicijativu organizacija civilnog društva, zatim predstavljanje alternativnih izveštaja, kao što je bio slučaj pred dolazak na zasedanje Komiteta, najbolji su način da donosioci odluka sveobuhvatno sagledaju izazove u implementaciji politika u oblasti ljudskih prava i pokušaju da sa organizacijama civilnog društva nađu najadekvatnije rešenje na dobrobit svih građana.
Žigmanov je rekao da je deo preporuka organizacija civilnog društva Komitet za ljudska prava UN ozbiljno shvatio i pokazao pojačano interesovanje za odgovorima u oblasti borbe protiv diskriminacije, posebno žena, dece, Roma, starijih osoba, LGBTI, izbeglica i migranata, zatim borbe protiv govora i zločina mržnje, slobode javnog okupljanja, mišljenja, izražavanja i udruživanja, kao i borbe protiv korupcije i o efektima reforme pravosuđa.
On je u izjavi dodao da je rešavanje ratnih zločina posebno osetljivo pitanje, ne samo u Srbiji, već i u regionu, te da su za prioritetne ciljeve postavljeni borba protiv nekažnjivosti, ubrzanje istraga i krivičnih gonjenja.
Delegacija je Komitetu za ljudska prava UN pružila i dodatne informacije o merama koje se primenjuju u vezi sa zaštitom lica koja su lišena slobode, politikama za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, prevenciju i zaštitu od torture, mučenja, rekao je šef delegacije Tomislav Žigmanov.
Ministar je dodao da se delegacija obavezala da će preduzeti korake da osigura da se odluke Komiteta za ljudska prava UN po individualnim predstavkama sprovode, kroz obezbeđenje odgovarajućeg koordinacionog mehanizma za praćenje postupanja. Šef državne delegacije je ukazao da se već radi na izradi priručnika za primenu svih ratifikovanih UN ugovora o ljudskim pravima, koji će moći da se koriste za obuku državnih službenika, pravosudnih organa, advokata i organizacija civilnog društva, kako bi se obezbedila i neposredna primena konvencija.
Republika Srbija, svesna svih postojećih izazova, ostaje opredeljena da posvećenim, predanim i kontinuiranim radom, kroz multisektorsku saradnju, ostvaruje dalji napredak u procesu demokratizacije, ispunjavanja međunarodnih obaveza i ostvarivanja najviših standarda, posebno u domenu ljudskih prava, jer upravo ljudska prava prožimaju sve oblasti društvenog života i života građana kao pojedinaca, zaključio je šef državne delegacije Tomislav Žigmanov.
Dijalog delegacije Srbije i članova Komiteta za ljudska prava pratili su u Ženevi predstavnici Beogradskog centra za ljudska prava, organizacija Praksis i Ideas, kao i stalna koordinatorka UN u Srbiji.
Odgovori na dodatna pitanja Komiteta za ljudska prava u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima
U skladu sa postojećom procedurom, Komitet za ljudska prava UN je, nakon preliminarnog razmatranja Četvrtog periodičnog izveštaja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, na 137. zasedanju, u aprilu 2023. godine, usvojio listu dodatnih pitanja (CCPR/C/SRB/Q/4), na koje je Republika Srbija trebalo da dostavi odgovore u septembru 2023. godine.
Lista sadrži 22 grupe pitanja i ukupno 65 pitanja/zahteva iz 18 oblasti: I Ustavnopravni okvir u okviru koga se Pakt sprovodi; II Mere za sprečavanje korupcije; III Vanredno stanje; IV Zabrana diskriminacije; V Rodna ravnopravnost; VI Nasilje nad ženama, uključujući nasilje u porodici; VII Pravo na život; VIII Borba protiv nekažnjivosti i kršenja ljudskih prava u prošlosti; IX Zabrana mučenja i drugog okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja; X Sloboda i bezbednost ličnosti i postupanje sa licima lišenim slobode; XI Ukidanje ropstva, ropskog položaja i trgovine ljudima; XII Tretman stranaca, uključujući izbeglice i tražioce azila; XIII Pristup pravdi, nezavisnost pravosuđa i pravično suđenje; XIV Pravo na privatnost; XV Pravo na slobodu savesti i veroispovesti; XVI Sloboda izražavanja; XVII Pravo na mirno okupljanje i XVIII Učešće u javnim poslovima.
Odgovori na dodatna pitanja Komiteta sačinjeni su na osnovu priloga dobijenih od nadležnih državnih organa i u skladu sa smernicama Komiteta u pogledu forme i sadržaja. Vlada Republike Srbije je, na sednici održanoj 28. septembra 2023. godine, usvojila Odgovore na dodatna pitanja Komiteta za ljudska prava u vezi sa Četvrtim periodičnim izveštajem o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija dostavljen Četvrti periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima
Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija dostavljen je Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, koji je Vlada Republike Srbije usvojila je 9. jula 2021. godine.
Izradu Izveštaja koordiniralo je i pripremilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Izveštaj je izrađen u širokom konsultativnom procesu, u okviru kojeg su učešće uzeli predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije, ministarstava i institucija zaduženih za sprovođenje obaveza koje proizilaze iz Pakta, Republičkog javnog tužilaštva, Tužilaštva za ratne zločine, Vrhovnog kasacionog suda, Regulatornog tela za elektronske medije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda. Izradu izveštaja je pratio Tim UN za ljudska prava i Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih ancija za ljudska prava.
Izveštaj sadrži pregled zakonodavnih, sudskih, administrativnih i drugih mera koje je Republika Srbija preduzela u sprovođenju odredaba Pakta u periodu od 2017. do kraja 2020. godine.
Takođe, izveštaj sadrži i informacije o sprovođenju preporuka Komiteta za ljudska prava sadržanih u Zaključnim zapažanjima u vezi sa Trećim periodičnim izveštajem Republike Srbije (CCPR/C/SRB/3 od 27. marta 2017.g.) i najaktuelnije informacije do podnošenja izveštaja, odnosno zaključno sa junom mesecom 2021. godine. Od ukupno 21 preporuke koje je Komitet za ljudka prava uputio Srbiji, 17 preporuka je ispunjeno, dok je u toku realizacija četiri preporuke.
- Četvrti periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima
- Aneks 1
- Aneks 2
- Fourth periodic report on the implementation of the Interational Convenant on Civil and Political Rights
- Annex 1
- Annex 2
Zaključna zapažanja Komiteta za ljudska prava UN u vezi sa Trećim periodičnim izveštajem o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima
Treći periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima razmatran je na 119. zasedanju Komiteta za ljudska prava UN, koje se održavalo u periodu od 6. do 29. marta 2017. godine, u Ženevi.
Državna delegacija Republike Srbije, predstavila je pred Komitetom za ljudska prava, 7. i 8. marta 2017. godine, Treći periodični izveštaj o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
Komitet za ljudska prava je u okviru 119. zasedanja, na svom 3364. sastanku, održanom 23. marta 2017. godine, usvojio Zaključna zapažanja u vezi sa Trećim periodičnim izveštajem o primeni Međunaronog pakta o građanskim i političkim pravima (CCPR/C/SRB/3). Naredni periodični izveštaj o primeni Pakta Republika Srbija treba da dostavi do 29. marta 2021. godine.
Međutim, važno je istaći da u roku od godinu dana naša država ima obavezu da izvesti Komitet za ljudska prava o sprovođenju preporuka iz Zaključnih zpažanja koje se odnose na: Isključenost Roma (stav 15), Izbeglice i tražioce azila (stav 33) i Slobodu izražavanja (stav 39).
- Zaključna zapažanja o trećem periodičnom izveštaju Srbije
- Zaključna zapažanja o trećem periodičnom izveštaju Srbije – eng
Izveštaj o primeni preporuka broj 15, 33 i 39 Komiteta za ljudska prava iz Zaključnih zapažanja u vezi sa Trećim periodičnim izveštajem o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima
Izveštaj o primeni preporuka broj 15, 33 i 39 Komiteta za ljudska prava iz Zaključnih zapažanja u vezi sa Trećim periodičnim izveštajem o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, Vlada je usvojila na sednici održanoj 14. juna 2018. godine.
Komitet je po razmatanju Trećeg periodičnog izveštaja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, na 119. zasedanju u martu 2017. godine, usvojio Zaključna zapažanja (CCPR/C/SRB/3).
Republika Srbija podnosi ovaj periodični Izveštaj u skladu sa preporukom broj 43. iz Zaključnih zapažanja Komiteta za ljudska prava da u roku od godinu dana izvesti Komitet u vezi sa preduzetim merama u primeni preporuka datih u stavovima 15 (Isključenost Roma), 33 (Izbeglice i tražioci azila) i 39 (Sloboda izražavanja).
U skladu sa smernicama ugovorinih tela UN da tekst ove vrste periodičnog izveštaja bude ograničen na maksimalnih 3.500 reči na engleskom jeziku Izveštaj je upućen Komitetu za ljudska prava UN.
