Социјално предузетништво шанса за инклузију осетљивих друштвених група
У Крагујевцу је данас одржан друштвени дијалог под називом „Значај и предности социјалног предузетништва“ на којем је закључено да социјална предузећа и предузетници представљају ефикасан модел за решавање изазова социјалне и радне инклузије друштвено осетљивих категорија становништва.
Дијалог је отворио министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, који је том приликом нагласио да социјално предузетништво доприноси укључивању рањивих група у животне токове заједнице, јер ствара услове за бољу идентификацију њихових потреба, доделу већих подстицаја за задовољавање тих потреба, укључујући и привлачење донација. То је шанса да до посла дођу теже запошљиве категорије становништва – Роми, особе са инвалидитетом, особе са менталним сметњама или сметњама у развоју, рекао је министар Жигманов.
У Србији је досад регистровано свега 10 социјалних предузећа, рекао је Жигманов, а процена је да неколико стотина удружења, задруга и других правних лица послује у складу са солидарном економијом. Она представљају битан покретач развоја локалне самоуправе, користе читавој заједници, не само инвеститорима и приватним власницима, додао је он.
Министар Жигманов је подсетио да је Влада Републике Србије недавно усвојила Реформску агенду, стратешки документ у којем су детаљно наведени кораци које ће институције Србије предузети како бисмо брже напредовали у бројним реформама на путу ка чланству у ЕУ. У четири реформске области заступљена је подгрупа која се односи на заштиту рањивих група и њихову интеграцију, што укључује и стварање амбијента за социјално предузетништво.
Министар је истакао да повећање запослености и остваривање начела укључивања и социјалне кохезије представља доследну политику Владе Републике Србије на путу реформских процеса која подједнако води рачуна о заштити права својих грађана, посебно оних којима је помоћ најпотребнија.
Министар без портфеља задужен за област помирења, регионалне сарадње и друштвене стабилности Усаме Зокорлић је изјавио да социјално предузетништво није само још један пословни модел, већ је то филозофија и начин пословања који се темељи на друштвеној мисији, на идеји да пословање може служити не само стварању профита, већ решавању горућих друштвених проблема. Социјално предузетништво, рекао је министар Зукорлић, има јасну мисију: помоћи онима којима је то најпотребније, а кроз одржив пословни модел остварује сопствене приходе, уместо да зависе од донација и помоћи. На тај начин, додао је, социјална предузећа стварају двоструку вредност, економску и друштвену.
Помоћница градоначелника Крагујевца др Гордана Дамњановић нагласила је важност укључивања и синергије више министарстава, као и јединица локалне самоуправе цивилног друштва и других актера у циљу ефикасног подстицања социјалног предузетништва, док је Никола Тарбук, генерални секретар Сталне конференције градова и општина, нагласио да су социјална предузећа алат за изградњу инклузивног друштва којим се ствара солидарна економија која је у служби грађана.
У друштвеном дијалогу учествовали су пионири социјалног предузетништва, Невен Мариновић, извршни директор СМАРТ колектива, Милосав Мариновић, директор и главни и одговорни уредник часописа Лицеулице, те представници успешних социјалних предузећа, као што је Раданска Ружа д.о.о. из Лебана, и др.
На крају дијалога, помоћник министра у Сектору за друштвени дијалог и модератор Александар Радосављевић, у складу са Смерницама за одржавање друштвених дијалога, представио је основне ставове Сагласности о поступању, у којима се, поред осталог, наводи да ће Министарство наставити да ради на промовисању значаја и улоге социјалног предузетништва у циљу бољег разумевања овог концепта, али и веће информисаности доносиоца одлука о потенцијалима и значају солидарне економије за друштво у целини.
Друштвени дијалог организован је у сарадњи са Градом Крагујевцом и непрофитним организацијама Лицеулице и СМАРТ колектив.
