Универзална декларација о људским правима на српском, енглеском и језицима националних мањина
У оквиру обележавања Међународног дана људских права, 10. децембра 2024. године, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог објавило је Универзалну декларацију о људским правима на српском и енглеском језику, као и на бројним језицима националних мањина које живе у Републици Србији.
Публикација садржи превод Универзалне декларације на 22 језика националних мањинаУниверзална декларација о људским правима на српском, енглеском и језицима националних мањина које живе у Србији, и то: албанском, бошњачком, бугарском, буњевачком, грчком, хебрејском, мађарском, македонском, немачком, пољском, ромском, румунском, руском, русинском, словачком, словеначком, украјинском, хрватском, црногорском и чешком језику.
Овај темељни документ, донет у Генералној скупштини Уједињених нација 1948. године, садржи 30 чланова, који се односе како на грађанска и политичка права, тако и на економска, социјална и културна права. Први члан наводи да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.
Србија је вишенационална заједница која своје националне мањине сматра богатством и то са поносом истиче. У духу Универзалне декларације, Србија својим мањинама Уставом и законима гарантује једнакост и права која припадају и свим другим грађанима заједничке државе.
У погледу бројности, територијалне распоређености, нивоа интеграције у друштво или развијености националне инфраструктуре, националне мањине у Републици Србији су веома различите. Тако, на пример, међу изузетно малобројне националне заједнице спадају Пољаци, Грци, Јевреји, са свега неколико стотина припадника, док су међу најбројнијима Мађари, Бошњаци и Роми, са више од по сто хиљада припадника.
Србија, поред тога, спада у европске земље са највећим бројем суседних земаља, чак осам, и свака од тих земаља има своју националну мањину у Републици Србији. У исто време, припадници чак 10 националних мањина у Србији имају матичне државе у Европској унији (Мађари, Словенци, Хрвати, Бугари, Пољаци, Чеси, Румуни, Немци, Словаци и Грци) што их може учинити споном и мостом ка европским интеграцијама Републике Србије.
Ради остварења права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, припадници националних мањина могу изабрати своје националне савете. Припадници 23 мањинске заједнице конституисали су своје националне савете: Албанци, Ашкалије, Бугари, Буњевци, Бошњаци, Власи, Горанци, Грци, Египћани, Мађари, Македонци, Немци, Пољаци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Хрвати, Црногорци и Чеси. Извршни одбор Савеза јеврејских општина Србије по закону обавља функцију националног савета.
Националне мањине у Србији, поред права која су Уставом загарантована свим грађанима, имају и своја колективна права која им омогућавају да одлучују о појединим питањима у вези са њиховом културом, образовањем, информисањем и службеном употребом језика и писма, у складу са законом. Њихов рад и разне активности имају подршку из буџета.
Објављивањем Декларације о људским правима на језицима националних мањина, Министарство је желело да, и на овај начин, потврди опредељености и политику Владе Републике Србије која иде у правцу позитивног признања и пуног поштовања припадника националних мањина у Републици Србији, очувања и афирмације њихове посебности, културе и идентитета, као и подршке интеграцији у друштво.
Универзалана Декларација о људским правима на српском, енглеском и језицима националних мањина
