Одржана конференција о мерама социјалне инклузије Рома и Ромкиња на локалном нивоу

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, у сарадњи са Канцеларијом Савета Европе у Београду и Делегацијом Европске уније у Србији, организовало је данас у Палати „Србија“ конференцију под називом „Праћење мера социјалне инклузије Рома и Ромкиња на локалном нивоу“. У присуству великог броја представника јединица локалне самоуправе и ромских организација, на конференцији је представљенa анализа имплементације мера социјалне инклузије ове осетљиве друштвене групе на локалном нивоу у протеклом периоду и указано на изазове интеграције са којима се и даље суочавају.

Отварајући скуп, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов је изјавио да су локалне самоуправе кључни партнери у имплементацији Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године, а једно од основних начела Стратегије је локализација мера, односно прилагођавање локалном контексту и подршка локалном учешћу у циклусу јавне политике за Роме и Ромкиње.

Министар је подвукао да је изградња механизама и спровођење мера за остваривање пуне и ефективне равноправности Рома у свим областима економског, социјалног, културног и политичког живота дужност државе и њених органа да, у сарадњи са организацијама цивилног друштва, ромским удружењима и међународним организацијама, створе предуслове за постепену, али сигурну и трајну инклузију Рома, као и обавеза свих нас.

Јелена Жарић Ковачевић, министарка за државну управу и локалну самоуправу, истакла је да су јединице локалне самоуправе прве на линији имплементације националних политика и од њих директно зависи стварање бољих услова за живот свих грађана и грађанки. Наш акценат, рекла је, требало би да буде на јачању капацитета јединица локалне самоуправе да прикупљају релевантне податке о реалним потребама заједнице у контексту социјалног укључивања. Такође, улога локалне самоуправе може да буде кључна и у подршци међусекторској сарадњи на локалном нивоу, посебно међу пружаоцима услуга. На тај начин могу се створити одрживи системи који подржавају добробит и развој свих припадника ромске националне мањине, посебно оних најугроженијих.“

Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији, је истакла да социјална инклузија захтева свеобухватан приступ на свим нивоима и укључивање свих заинтересованих страна. Ипак, додала је, живот се одвија на локалном нивоу и зато локалне власти и заједнице играју кључну улогу у укључивању и потпуној интеграцији свих грађана, укључујући и Роме, који су једна од најдискриминисанијих група, рекла је она.

Ромска популација је млада, и морамо им пружити могућности за образовање, достојанствен рад и живот, нагласила је заменица шефа Делегације ЕУ. Европска унија, додала је, пружа снажну подршку Србији у испуњавању обавеза из Познањске декларације, промовишући једнаке могућности за све грађане. До сада је ЕУ финансирала пројекте који обезбеђују трајно становање, лична документа, подршку мерама за отварање радних места, доделу стипендија, а наставићемо са подршком кроз оперативни програм за социјалну инклузију, подвукла је Халачева.

Јанош Бабић, шеф мисије Савета Европе у Београду, истакао је да сама чињеница да се 135 локалних самоуправа одазвало позиву и доставило податке о мерама социјалне инклузије Рома указује на препознавање важности ове теме и спремност да се релевантна питања адресирају на локалном нивоу. Међутим, додао је, подаци нам показују и да је у наредном периоду важно радити на успостављању или унапређивању кључних предуслова за успешну имплементацију мера социјалне инклузије.

Софија Османовић, шефица Одсека за унапређење положаја Рома у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, презентовала је анализу о имплементацији мера социјалне инклузије Рома и Ромкиња на локалном нивоу. Она је, између осталог, изнела податке о издвајањима буџетских средстава за унапређење положаја Рома, броју усвојених локалних акционих планова, формираних Савета за социјално укључивање Рома, мобилних тимова за инклузију Рома, броју координатора за ромска питања, те о ситуацији када је реч о образовању, запошљавању, здравственој заштити и становању ромске популације на локалном нивоу.

Драгана Јовановић Аријас, координаторка програма „Интеграција Рома III“ – заједничког програма Савета Европе и Европске уније, представила је регионалну базу података социјалне инклузије Рома и Ромкиња на локалном нивоу, а примере добре праксе представили су Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права Града Крагујевца, и Синиша Маринковић, председник Удружења грађана „Отворено срце“.

Након дискусије, завршну реч и сумирање резултата скупа дала је државна секретарка др Стана Божовић, а присутан је био и државни секретар проф. др Рејхан Куртовић. Конференцију „Праћење мера социјалне инклузије Рома и Ромкиња на локалном нивоу“ водила је помоћница министра у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности др Нина Митић.